Formiranje cene za rukotvorine

Hello ladies and gentlemen! Već dugo planiram post na ovu temu ali, pravo da vam kažem, ne stižem. Svašta nešto novo pripremam, radi se po ceo dan, ali otom potom, videćete već uskoro. Kao i uvek, post je podstaknut nečim, ovog puta komentarima na mom fb profilu da li sam preterala sa cenom ili nisam. Pa hajde ovako, da razmotrimo malo kako se formira cena, i šta sve tačno u tu cenu ulazi.

Kako se formira cena nekog proizvoda? Tako što uračunate utrošak materijala, svog rada, amortizacije (ona klješta koja se istupe dok radite, igle koje polomite, alat koji mora da se popravi i sl) i eventualno još dodatnih troškova koje imate usput, jel tako?

Materijal koji potrošte ćete relativno lako izračunati, cenu svog radnog sata određujete sami naspram toga koliko sami smatrate da treba (mada ni to nije lako ako kao ja ponekad utrošite na komad npr 30-40 sati rada ili više) ali to nije sve! Ovi dodatni troškovi su nešto što mnogi ne računaju a trebalo bi! Ljudi koji se bave ručnim radovima su najčešće sami sebi dizajneri, fotografi, marketing menadžeri, prodavci… ili moraju da plate nekome da nešto od toga uradi za njih. Gde je u troškovima vreme koje potrošite na fotografisanje i obradu slike? Gde je vreme utrošeno na društvenim mrežama radi promocije? Gde je tu gomila stvari koje mnogi ne račinaju u trošak poput lepka, ambalaže, poštarine pri nabavci materijala i sl? Gde je vaše sedenje 12 sati kad odete na izložbu (nije trošak samo kotizacija)? Gde je tu, ako nosite nekome proizvod „na noge“ autobuska karta do tamo i nazad ili gorivo i vreme koje utrošite dok odete i dok se vratite?  Gde je tu vaš dizajn (mnogi su se školovali za to)? Meni recimo nije isto kada napravim nešto po već pripremljenoj šemi sa interneta gde je moje samo da odlučim koje ću boje perle da upotrebim i da sednem da radim i kada napravim nešto što radim iz glave pa crtam, pa pokušavam pa ne ide kako sam zamislila pa param pa opet probam pa 36x promenim čitavu koncepciju dok radim i potrošim nekad i mesece na jedan komad pa ispadne nešto jedno, jedinstveno na svetu što možda ni sama ne bi umela da ponovim! Gde su tu vaše godine, meseci, života koje ste proveli u istraživanju po internetu, učenju, paranju kad zabrljate, upropašćen materijal na greše, iskustvo, činjenica da nudite nešto što ne može baš da se nađe na svakom koraku?

Sad ide ono čuveno „Ali ako ja sve to sračunam to neće hteti niko da kupi!“ Hoće! Uvek će se naći ljudi koji shvataju ceo proces, koji žele baš to što vi radite i spremni su to da plate. Ja sam to shvatila pre nekih 7 godina kada sam na nekoj izložbi stidljivo iznela samo jednu ogrlicu ispletenu perlicama, misleći da to neće hteti niko da kupi, i pored te jedne samo komercijalni nakit napravljen od gotovih komponenti. Došla je žena koja je toliko bila opčinjena tom pletenom ogrlicom da je izvukla iz tašne koverat sa računima i novcem pripremljenim za račune i platila ogrlicu! Poslednjim novcem namenjenim za nešto drugo! I znate šta još… za sve ove godine mog rada (7 samo bavljenja internet prodajom + silne godine pre toga) SVE sam prodala, pre ili kasnije, osim dve ogrlice i jednog para mindjuša koje sam ostavila sebi. Činjenica je da je platežna moć u Srbiji mala, da je nakit i slične ručno radjene stvarčice luksuz ali to ne znači da treba ići ispod cene, podcenjivati svoj rad, znanje, umeće, iskustvo, vreme i poslovati sa gubitkom, zar ne? Uvek može da se napravi nešto komercijalnije, nešto sa manje rada ili materijala pa imati i proizvode pristupačnije onima koji ne mogu sebi da priuste skuplje.

Često se desi da kupci pitaju „Ako kupim više mogu li da dobijem popust?“. Da. Daću i besplatno ko ste stalni kupac kao poklon za ukazano poverenje, vernost, lojalnost i sl. Ni ja niti bilo ko ko se bavi sličnim poslom nemamo rabat. Ne idemo putem od proizvodnje preko veleprodaje do maloprodaje. Svaki proizvod me isto košta i materijala i vremena i svega ostalog o čemu sam pisala. Zato kod mene nema popusta, akcija i sl. ali poštujem sve kolege koji na taj način pokušavaju nešto da prodaju, da im ne stoji kući po kutijama, jer mnogi od toga žive.

Meni lično je interesantno recimo da se žene vrlo često javljaju da poruče nakit tamo negde oko ponoći. Verovatno tek tada završe svoje obaveze oko posla, kuće, uspavaju svoje andjele pa na miru mogu da se posvete sebi. Prodaja putem interneta zahteva da budete ažurni po pitanju odgovora svojih kupaca, mnogi nemaju strpljenja da vas čekaju dugo da im odgovorite i ni ne treba, ukoliko poštujete svoje kupce poštovaće i oni vas. Da se razumemo, ne smetaju mi poruke koje pristižu u ponoć, htela sam nešto drugo da vam kažem… da mi koji se bavimo ovakvim stvarima nemamo radno vreme!  Obrađujemo i izbacujemo fotke uz jutarnu kafu, trčimo do pola 2 da pošaljemo brzom poštom porudžbine da bi vam stigle sutra, trčimo po gradu da odnesemo porudžbine onima koji su iz istog grada gde njima odgovara (vi iz Beograda znate koliko nekad ume da traje putanja od tačke A do tačke B), vraćamo se kući da radimo, nekad pogrešimo, petljamo po ceo dan a ništa konkretno ne napravimo, fotografišemo, opet obrađujemo slike, na svaku poruku uglavnom odmah odgovaramo pa makar bila i u ponoć i sutra opet iz početka i tako svaki dan. Bez vikanda, bez praznika, bez završenog radnog vremena.

Ni jedan posao nije lak, svaki dinar treba da se zaradi, pogotovu kada je neizvesno koliko ćete na kraju meseca imati novca kad podvučete crtu šta ste uradili ali sa druge strane to je posao koji zahteva mnogo više od onoga perle koštaju toliko a finalna cena je toliko. Ja zaista uživam u svakoj perlici koju provučem kroz iglicu, presrećna sam kada držim u rukama nešto što sam stvorila praktično ni od čega, kada se ljudi oduševe mojim radom i pohvale, jedva čekam da objavim novitete da čujem komentare, bude mi prepuno srce, neprocenjiv osećaj ali od nečega mora i da se živi, zar ne? 🙂 Da na kraju meseca, kada pogledam svoju sveščicu prihoda i rashoda imam nešto od svega toga, zar ne? Koliko toliko 🙂

Eto, nadam se da sam nekima razjasnila, nekima možda pomogla… bilo bi mi zadovoljstvo da čujem i vaše komentare. I vas koji se bavite istim ili sličnim poslom i vas kao kupca, šta ste spremni da platite a sta ne ali i vas koji se ne slažete samnom, možda je moja matematika pogrešna 🙂

Do sledećeg čitanja,

Princess of handmade ❤