Let’s talk about beadwork

Zdravo dame 🙂

Dugo se nismo družile. Ako tek ulazite u blogerske vode ili planirate da udjete NEMOJTE da radite ovo što sam ja upravo uradila, da pravite ovolike pauze. Blogovanje zahteva kontinuitet. Razlog mog diskontinuiteta ovog puta bilo je zasićenje. Nakon diplomiranja nisam napravila ni jedan jedini dan pauze. Valjda sam posle onoliko učenja bila željna mojih perlica pa sam radila danonoćno, bukvalno, po ceo dan trčkarala od radnje do radnje sa repromaterijalom, do pošte, odnosila porudžbine, pravila nakit, obrađivala fotografije, odgovarala na poruke, pisala za blog… a onda sam odjednom poželela da jednostavno ne radim ništa. Osećala sam se kao balon koji je neko bocnuo iglicom. Pre nego što predjem na temu o kojoj bi danas malo opširnije želim od srca da se zahvalim svim damama koje su mi ukazale poverenje i celo leto nosile moje narukvice, zadovoljne slale sličice i preporučivale me svojim drugaricama. Bilo mi je ogromno zadovoljstvo saradjivati sa vama, predivne ste ❤

Pre nekoliko dana objavila sam na Facebook i Instagram sliku ogrlice koju sam nedavno završila.

12279161_961084153961765_1494946729517059535_n

Napravila sam je po slici koju sam pronašla na internetu, za sebe. Ubrzo po objavljivanju javila mi se jedna devojka u inbox sa nekoliko pitanja u vezi sa beading-om. S’ obzirom na to da mi se javljate sa pitanjima skoro svaki put kada objavim nešto novo od perlica rešila sam da napišem članak šta je to što morate da znate ukoliko poželite da napravite nešto slično 🙂

1.Postoje različite vrste perlica. Za beading je jako bitno da se koriste kvalitetne staklene perlice zato što je veoma važno da budu jednake. Ukoliko nisu jednake rezultat neće biti isti, izgledaće kao da ste pogrešile, posebno god gustih bodova. Najbolje je koristiti perle marke Preciosa, Miyki ili Toho. Naravno, kao što pretpostavljate, i skuplje su od običnih perli koje možete kupiti u bilo kojoj pozamanteriji ili prodavnici sa repromaterijalom. Druga, ne manje bitna stavka, u vezi sa perlicama, je njihova veličina. Veličina perli se određuje prema njihovom prečniku. Ja najčešće radim sa perlicama 1,5mm prečnika ali postoje i manje, od 1 ili 1,2 mm a postoje i naravno krupnije, od 2mm, 2,5mm… Ukoliko želite da napravite nešto trodimenzionalno to ćete uglavnom dobiti kombinacijom sitnijih i krupnijih.

ab5738d38a4b3787641ec7609caf9898

2.Isto tako postoje i različite debljine niti koje se koriste za uplitanje. Što su sitnije perlice nit bi trebalo da bude tanja jer će u suprotnom to što ste uradile stajati kruto i nit neće moći da prođe kroz perlu dovoljno puta koliko je potrebno. Za krupnije perle, one od 6 ili 8 mm prečnika preporučljiva je deblja nit, zbog izdržljivosti. Jedno od češćih pitanja koja dobijam je Koliko je izdržljiva ta nit? Jako izdržljiva! Nit je, ona najtanja, obično nosivosti 7-8 kg a kroz svaku perlu nit prodje po nekoliko puta, dakle, veoma, veoma je izdržljivo.

3.Treća bitna stvar o kojoj morate znati je igla. Ne možete uplitati perle običnom, šivaćom iglom. Iglice za beading imaju manju i užu ušicu, da bi mogle da prođu i kroz najmanju perlicu, i blago su savitljive. Postoje i dugačke, upredene igle ali one se koriste samo za nizanje, ne za uplitanje.

4.Četvrta stavka su tehnike. Dakle, beading nije nizanje perlica. Beading je uplitanje perlica na mnogo različitih načina tako da dobijete od perlica formu kakvu god zamislite. Postoji odprilike 10ak tehnika ali svaka tehnika ima po nekoliko podtehnika tako da istom tehnikom npr možete da napravite 2D sliku kombinovanjem različitih boja ili pak 3D formu u vidu spirale, loptice, kockice, cveta… Perlice se takodje koriste i za vez perlama, npr na garderobi, tu takođe postoji nekoliko različitih tehnika a mogu se korstiti i u kombinaciji sa heklanjem. Ono što je veoma važno je da vam se, kada završite, ne vidi gde ste počeli a gde završili svoj rad. Sve treba da izgleda kao da je izjedna.

5.Poslednja i možda najbitnija stavka je strpljenje! Ne postoji magična formula da samo nanižete perlice pa da se one nekako slože u željeni oblik. Perlice se upliću jedna po jedna. Nema drugog načina. Za, recimo, jednu prosečnu narukvicu potrebno je odprilike 7 do 8 sati rada dok je za ogrlice potrebno od 15 do 30 sati pa i više.

Ono što me često pitate je i da li radim iz glave ili koristim neke šeme. Odgovor je: Kako kad. Da bi napravile kompletnu ogrlicu po sopstvenoj zamisli iz glave morate jako dobro da vladate svim tehnikama kako bi znale kojom tehnikom kakav oblik tačno možete da dobijete i na koji način. Dok ne ovladate dobro svakom tehnikom koristite šeme. Meni se ponekad desi da sam u stanju mesecima da dorađujem i menjam dizajn ogrlice dok je ne dovedem do savršenstva, da pravim deliće koji čekaju u kutiji strpljivo svoj red da se u mojoj glavi iskristališu kao celina ali isto tako mi se desi  i da pronađem na internetu savršenu ogrlicu za koju je neko napravio šemu pa je napravim po tome.

695411d14f7fd4477f5094298f718d8f

Koliko god vam sada sve ovo možda zvučalo komlikovano igranje perlicama je predivna stvar koja ne poznaje granice i prevazilazi okvire mašte. U nekom od narednih postova ću se potruditi da vam približim šta sve može da se napravi perlicama, od minijature do skulpture, a do tada očekujem vaše komentare i pitanja, rado ću odgovoriti na svaki 🙂

Do sledećeg čitanja,

Princess of handmade ❤

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s